What Does it Mean to be a Global Citizen? (Serbian Translation)
ŠTA TO ZNAČI BITI GRADJANIN SVETA? Napisao: Ron Israel
U našoj organizaciji ‘Pokret gradjana sveta’ (The Global Citizens’ Initiative – u daljem tekstu se koristi engleska skraćenica: GCI), mi obično kažemo da je ‘gradjanin sveta «neko ko sebe doživljava pripadnikom jedne svetske zajednice u zečetku, čije delovanje doprinosi onim vrednostima i delovanju za koje se opredelila ova nastajuća svetska zajednica.»
Da bismo proverili istinitost ove definicije treba da utvrdimo tačnost njenih suštinskih elemenata: (a) da li se može potvrditi pojava jedne nove svetske zajednice sa kojom se ljudi mogu identifikovati; i (b) da li ta nova zajednica donosi sobom radjanje sistema novih vrednosti i delovanja.
Istorijskii gledano, ljudi su ovek stvarali zajednice koje su počivale na identifikaciji sa nekim zajedničkim konceptom. Zajednički koncept za identifikaciju može nastati kao odgovor na različite vrste ljudskih potreba – ekonomske, političke, religiozne i socijalne. Jačanje identifikacije sa odredjenim konceptom podstiče pripadnike jedne ideje da se udružuju u zajednice unutar kojih definišu i artikulišu svoj sistem normi, odnosno, vrednosti kao i da izgradjuju strukture upravljanja u skladu sa izabranim vrednostima.
U današnjem trenutku razni pokreti globalnog angažovanja omogućavaju ljudima da se osećaju gradjanima sveta jer kroz takvu identifikaciju imaju osećaj da pripadaju svetskoj zajednici. Jačanje ovog osećanja pripadništva je velikim delom omogućeno razvojem modernih sredstava informisanja, komunikacije kao i transportnih tehnologija. Ove moderne tehnologije sve više šire naše mogućnosti da se povežemo sa ostatkom sveta – preko Interneta; kroz učešće u globalnoj ekonomiji; kroz saznanje na koje sve načine faktori životne sredine širom sveta mogu stvoriti pustoš u našim životima; kroz suosećanje koje osećamo kada vidimo slike humanitarnih katastrofa u drugim zemljama; ili pak kroz činjenicu kako lako možemo putovati i posećivati ostale delove sveta.
Oni medju nama koji sebe vide kao gradjane sveta ne odriču se sopstvenog identiteta – kao što su pripadništvo svojoj zemlji, etničkom poreklu i političkim ubedjenjima. Ove tradicionalne identifiklacione vrednosti daju značenje našim životima i nastaviće da nam pomažu u oblikovanju sopstvene ličnosti. Medjutim, kao rezultat života u glabalizivanom svetu, mi shvatamo da imamo i dodatnu odgovornost: odgovornost koja proističe iz našeg pripadništva široj svetskoj zajednici ljudi s kojima delimo naš globalni identitet.
Možda nismo još u potpunosti svesni ove dodatne odgovornosti ali ona je tu i čeka da bude preuzeta. Veliki izazov sa kojim se suočavamo u novom milenijumu je upravo kako da je prigrlimo i kako da kao gradjani sveta doprinesemo izgradnji svetske zajednice zasnovane na vrednostima održivog razvoja.
Koje su to vrednosti koje uzimamo kao norme za našu zajednicu? To su vrednosti za koje se svetski lideri zalažu poslednjih 70 godina i tu su ljudska prava, zaštita životne sredine, religijski pluralizam, polna ravnopravnost, održivi ekonomski razvoj, smanjenje siromaštva, sprečavanje konflikata medju zemljama, eliminacija sredstava za masovno uništavanje, humanitarna pomoć i očuvanje kulturološke raznovrsnosti.
Od kraja Drugog svetskom rata, čine se napori da se u celom svetu ustanove politički koncepti i institucionalne strukture koje bi podržavale ove vrednosti. U tome su učestvovale medjunarodne organizacije, suverene države, transnacionalne korporacije, medjunarodna profesionalna udrženja i drugi. Rezultat njihovih napora je rastući korpus medjunarodnih sporazuma, ugovora, zakonodavnih normi i tehničkih standarda.
Ipak, uprkos svim učeninjenim naporima, pred nama je dug put do ustanovljenja jedinstvene globalne politike i institucionalne strukturalne mreže kao uporišta nove svetske zajednice u nastajanju i normi za koje se ona zalaže. Ima značajnih propusta i odstupanja u političkim konceptima u mnogim domenima, postavljaju se velika pitanja kako pridobiti zemlje i organizacije da se se pridržavaju postojećih normi političkog delokruga, postavlja se pitanje odgovornosti i transparentnosti rada. I ono, što je sa stanovišta gradjanina sveta najvažnije, ne postoje mehanizmi koji bi omugićili veće učešće gradjana u institicijama globalnog upravljanja.
Pokret gradjana sveta (GCI), uvidja potrebu za stvaranjem kadra gradjanskih lidera>aktivista čiji napori bi imali značajnu ulogu u izgradnji ove nastajuće zajednice. Takav globalni gradjanski aktivizam može biti izražen u različitim oblicima, uključujući zalaganje na lokalnom nivou za politička i programska rešenja koja bi se bavila globalnim problemima; mogao bi biti ispoljen i kroz učešće u procesima donošenja odluka na nivou organizacija globalnog upravljanja ili kroz zalaganje za promene u ponašanju kojima bi se doprinelo zaštiti životne sredine na našoj planeti; doprinosom naporima pružanja humanitarne pomoći ili organizacijom dogadjaja kojima se slavi raznolikost u svetskoj muzici i umetnosti, kulturi i duhovnim tradicijama.
Većina nas na putu da postanemo gradjani sveta je tek na samom početku tog puta. Naše oči su otvorene i nivo naše svesti je podignut. Instinktivno, mi osećamo našu povezanost sa drugima širom sveta ali nam nedostaju odgovarajuća sredstva i podrška da svoju viziju ostvarimo. Naš način razmišljanja i način na koji živimo i dalje zapada u zamku starih vidjenja pripadništva i sagledavanja stvari koje više nisu kao što su bile. Postoji čežnja da se skine taj veo koji nas sprečava da jasnije vidimo svet kao jednu celinu i da nadjemo dugoročnije koncepte povezivanja sa onima čiju ljudsku sudbinu delimo.
Ron Israel je suosnivač i član Upravnog odbora ‘Pokreta gradjana sveta’ (The Global Citizens’ Initiative GCI), organizacije koja se zalaže za jačanje izgradnje svesti na konceptu ‘gradjanina sveta’. On je autor knjige: Gradjanin sveta: Put ka izgradnji identiteta i zajedništva u globalizovanom svetu (Global Citizenship: A path to Building Identity and Community in A Globalized World). Ron Isreal ima više od 25 godina iskustva u upravljanju velikim medjunarodnim razvojnim projektima širom sveta. Radio je kao savetnik orgnizacijama UNESCO, UNICEF, USAID i Svetskoj Banci i mnogim drugim medjunarodnim agencijama. Takodje je bio Potpredsednik Medjunarodnog programa u Medjunarodnom centru za obrazovanje (Educational Development Center).